Poslednje popodne sa Terezom

Čitajući „Poslednje popodne sa Terezom”, imao sam utisak da prisustvujem detaljnim pripremama za jedno samoubistvo, pripremama koje su sto puta stigle do svoje kulminacije, a sam čin uvek u poslednjem trenutku propada usled intervencije one mračne, nekontrolisane i spontane sile koja daje dušu rečima i stapa sa stvarnošću i životom sve što dotakne, pa čak i laž i smrt – sile koja čini najmisteriozniju ljudsku sposobnost: sposobnost stvaranja.”